Mali brata

Poklanjanje za rođendane i praznike me je uvek mnogo radovalo (ranije kad dobijem, sada kad dam), ali na putu ka radosti ono ume vrlo lako da se pretvori u stresnu situaciju, naročito u fazi biranja poklona i analize njegove upotrebne vrednosti.

Završi se lako stvar dok još imaš fore da kupiš bebeće sitnice, iljadarka pod jastuce za seku/batu i slične stvari, ali kad im u nekom uzrastu već ispoklanjaš fleševe, igrice i ostale dovijalice, besmisleno je kupovati stvari u duplikatu samo da bi se zvale poklonom.
Skoro sam po radnjama tražio tačnodefinisanokakav poklon (od strane detetovih roditelja) i desi se sledeće:
Igrasmo se gluvih telefona, ubih se objašnjavajući i izađoh iz radnj(i)e sa etiketom degenerika preko celih leđa, praćen čudnim pogledima personala..
Bez poklona, naravno.
Ma fak bre vi i vaši marsovci, odo ja na drugu stranu.

Knjižara. Svega na volju.

Opčinilo me na prvo gledanje ništa drugo nego stihovi čika Jove Zmaja o dobro poznatom malom štetočini:

"Dočepo se mali brata očevoga sata, a sat je od zlata, pa ima i vrata...."

U trenutku kad sam video ovu pesmu prebacio sam se na neke druge prostore, u neka druga vremena.. kada smo svi za razliku od današnjih klinaca itekako znali za bratine muke.

"Uzimate?" -upita prodavačica reda radi, već pripremljena na negativan odgovor. "Da, svakako" - odgovorim ja.

Nadam se da svi uživaju u čitanju...