Pao je prvi sneg.
Ili će biti da je drugi?
Nebitno, svakom se snegu radujem kao da je prvi.
Jutros me je priroda iznova iznenadila slikama svojih kreacija snegom tapaciranih grana drveća i borovih iglica, ograde sa okcima oivičenim belim debeljuškastim žičicama, ponekog otiska stopala u novom snegu i niza drugih detalja koje neprobuđene oči koje žure na posao nisu mogle da upiju.
Poduže vreme mi nozdrve nisu bile ispunjene tim neverovatnim mirisom čistog, svežeg, koji inspiriše i pokreće novi život. I koji nosi potvrdu o pristizanju zime na velika vrata.
Radujem se praznicima, susretima, dragim ljudima, pijankama, provodima, dvanaestodnevnom neradu, gomili filmova, trenucima dosade, mnogim pređenim kilometrima, slobodi da osvanem kad hoću i gde hoću, još većem snegu, planini, skijanju, uživanju..
P.S. - Odosmo moj kucov i ja na partiju grudvanja i jurcanja po snegu... :)
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
Skoro da nema boljeg osecaja od tog radovanja unapred. To je ono, kad je cetvrtak, kao danas, a znas da je sutra petak :)
Mene to belo jutros docekalo na sred ravnice, izmedju dva grada, na nekim putevima...carobno. Iz belog u belo. S tim da bih ja to jos. Bar pola metra. Ovo mi se pokorice nista ne racuna :)
uglavnom ne volim zimu, ne podnosim hladnocu mnogo, ali sneg kada padne...definitivno je najlepsi trenutak zime. do trenutka kada pocne da se topi. zato danas uzivam u snegu, u gradu, dok je jos po granama i krovovima...
Kakve sam samo fotke sinoć načinio...
Okačiću. Samo da ih malo smanjim i sredim. :)
vjf f qel z, sex. mno p, xbf trinjm! pkht d bvb nx.
Post a Comment